Ostavila sam čoveka nasilnika i povela svoje dve ćerke kod majke. Dugo sam nakon toga radila u jednoj pekari gde me je i šef maltretirao psihički, vredjao i ponižavao. Ćerke su mi sad porasle, i dok smo šetale po gradu naišla sam na svog školskog koga dugo nisam videla. Nakon nekog vremena mi smo ušli u neku vezu, mislila sam da sam konačno našla pravog čoveka za sebe. E sad rešila ja jednom da iščupam korov iza kuće i vidim njegov auto i unutra on i moja ćerka onako u zagrljaju,
ljubakaju se i pozdravljaju. Odlazi on a ćerka ulazi u kuću, ja čekam par minuta i ulazim u kuću besna kao ris. Očitam lekciju ćerki a ona me još laže i govori kako ju je samo povezao iz škole i ništa više. Moja majka to jest njena baka ju je branila i govorila da pričam gluposti. Udarila sam je po glavi i počupala iz besa a posle mi bilo i krivo što sam to uradila jer nijedan muškarac u mom životu nije vredan toga a i sama sam se jedva izborila da pobegnem od čoveka nasilnika.
0 komentari:
Objavi komentar