Pre jedno dve godine dana, došao sam u Austriju, naravno da radim. I baš prvi dan, zaradio svoje prve pare, prvu dnevnicu, i sav sretan stavim to u novčanik, njega u zadnji džep i lagano u stan.
I tako čekam prevoz, udarim se, ali blago, kao da ga milujem, po zadnjem džepu, kad nema novčanika. I kroz svu tu masu, lik je potrčao ,a ja onako bijesan raširio ruke i proderao se :” Pa j*** , to mi je prva dnevnica!” Lik zastade ,okrenu se, priđe, izvadi novčanik i reče: “Izvini, brate, nisam znao da si naš.” Platio sam mu kavu.
0 komentari:
Objavi komentar